Pi­še: Vuk Vu­ko­vić


Por­no pro­kla­mu­je sek­su­al­no u vi­du pro­te­ze!
Ba­ca­ju­ći ovo vje­štač­ko raz­re­še­nje ra­svje­te i aku­sti­ke u bez­bić­nu bu­duć­nost, por­no­gra­fi­ja je hlad­no te­sti­ra­nje sek­su­al­nog, svih nje­nih mo­guć­no­sti, pa i one gdje se na tra­ci od­vi­ja sa­ma bez se­be, po­put auto­mo­bi­la ko­ji pro­mi­če auto-pu­tem upra­vlja­ju­ći se in­struk­ci­ja­ma po­zi­tiv­nog na­vi­ga­to­ra.Stvar­nost sek­sa (fluoroscentnih ba­ta­ka sa pre­sa­đe­nim bar­bi ko­sa­ma!), iz­vo­zi se u por­no in­du­stri­ji ovog ske­ča u pra­zno. De­talj je ra­zo­ren i raz­mno­žen, što je po se­bi vi­še ne­go ja­san znak da se ra­di o re­cep­tu­ri vi­zu­el­nog. Ako je od­nos mo­guć, on­da to­me ima da za­hva­li na po­gle­du, na neo­b­u­hva­tlji­voj po­ja­vi ko­ja pred­sta­vlja su­štu moć. Ov­dje se, pak, ra­di o pre­gled­noj ver­zi­ji svih sce­na spa­kov­nih u jed­noj. Jed­no­stav­no, vi­še ni­šta ne mo­že ne­do­sta­ja­ti, seks se op­slu­žu­je pod­vrg­nut teh­nič­kom do­mi­na­ci­jom ko­ja ilu­stru­je i ga­ran­tu­je pu­ni kva­li­tet u sva­kom smi­slu te ri­je­či.
Fan­ta­zam je, na­pro­sto, fu­li­ran... Za­mi­sli­mo ku­ti­ju, ili ma­tič­nu plo­ču, mo­žda mo­tor, i ra­zu­mje­će­mo da tu ne­ma že­lje, ni­ti od­la­ga­nja, već je sve rad ko­ji se spro­vo­di teh­nič­kim ser­vi­ra­njem. Pri­tom ak­te­ri ne­pre­kid­no po­na­vlja­ju ka­ko je sve stvar po­sla, ko­ji oba­vlja­ju pro­fe­si­o­nal­no, sa­vje­sno, ne uno­se­ći u pro­gram ni dio unu­tra­šnjeg pro­sto­ra.
Pod­ra­zu­mi­je­va se, si­ro­vi­na je uvi­jek već su­ro­va, ne­pre­ra­đe­na, zah­ti­je­va že­sto­ku de­struk­ci­ju i po­sve druk­či­ji tret­man. Upa­da­ju­ći u tu bje­li­nu, kli­ma­ti­za­ci­ju, por­no­graf­sku ope­ra­ci­ju, od­mah ra­zu­mi­je­mo da je či­sti­na i šal­ta­nje uglo­va na sli­ci, je­di­no što se nu­di. Na­go­vje­štaj je ugu­šen, rad­nju ni­gdje ne ot­kri­va­mo.
Sa­mim tim ono na­iv­no (bi­zar­no, ani­mal­no, iz­dre­si­ra­no) u por­no­gra­fi­ji re­zul­ti­ra kao ujed ko­ji pre­va­zi­la­zi sve mje­re, ujed­no za­vo­de­ći pre­za­si­će­njem. Na­i­vu ni­je mo­gu­će iz­bje­ći, zja­pi na sva­kom ćo­šku, nu­di se po sva­koj ci­je­ni, di­stri­bu­i­ra se pre­ko svih gra­ni­ca. Ne pre­na­glju­ju­ći, slo­bod­no mo­že­mo re­ći ka­ko je i re­žim Sje­ver­ne Ko­re­je stvar fe­ti­ša: ni­je ključ u kon­tro­li, re­pre­si­ji, to­ta­li­ta­ri­zmu, ko­li­ko u onoj sce­ni ko­ja sa­mu se­be na­go­ni da po­vje­ru­je u ono što je­ste.
I seks je ne­mi­nov­no mo­rao do­ži­vje­ti svo­ju sud­bi­nu u por­no­gra­fi­ji, u pre­ko­ra­če­nju sve­ga ljud­skog, ostva­ru­ju­ći se u za­mje­nu za to, u far­ma­ce­ut­skoj di­men­zi­ji, ili u fa­ra­on­skoj ba­na­li­za­ci­ji. Jer, pi­ta­mo se: šta još oče­ki­va­ti od sa­vr­še­ne, is­fa­bri­ko­va­ne go­lo­ti­nje ko­ja je ko­nač­no ostva­ri­la svoj san po­bi­je­div­ši ana­to­mi­ju?
Se­ci­ra­nje, iz­bje­lji­va­nje, pre­pa­ki­va­nje: mr­ša­vost i mi­ši­ća­vost, u bo­nu­su osvi­je­tlje­nog smi­je­ha, re­al­no­sti su ko­je uho­de ovu ci­vi­li­za­ci­ju ko­ja naj­br­že od svih nam po­zna­tih pu­tu­je u pro­past. Ta­ko je isto­ri­ja is­kop­ča­na bu­du­ći da smo je pro­bi­li re­kor­di­ma ko­je vi­še ni­je mo­gu­će po­slo­ži­ti. Kao broj­ke na ber­zi, iz­u­mi se smje­nju­ju iz se­kun­de u se­kun­du, što jed­na­kom br­zi­nom bez tra­ga po­sti­že i seks iz­mla­čen u por­no­gra­fi­ji. Uvi­jek su to sa­mo po­nu­de i ni­šta vi­še...
Na­la­zi­mo se u ka­bi­ni iz­van ko­je ni­čeg ne­ma, ali u ko­joj je je­dan ča­rob­ni svi­jet ko­ji una­pri­jed is­pu­nja­va sve što za­mi­sli­te. Po­put neo-am­bi­jen­tal­nog pro­sto­ra ki­ber­ne­ti­ke i pi­lu­le, sek­su­al­no je su­o­če­no sa sli­kom pro­vu­če­nom kroz nju; iz­van fan­ta­sti­ke i fa­na­tič­nog, u sr­cu pri­mi­tiv­nog zdra­vlja, u ne­tak­nu­tom ki­se­o­ni­ku, ži­vot se do­ga­đa u an­ti­bak­te­rij­skoj zo­ni.
Upra­vo to je pla­si­bo, sna­ga da se vje­ru­je iako se ni­šta ma­nje sve vi­di, jer seks je za­le­đen LED ekra­nom ko­ji je nje­go­va je­di­na, i pri­tom, po­to­nja stvar­nost. (Me­đu­tim, zar je mo­glo bi­ti druk­či­je, kad ova avan­tu­ra od se­be zah­ti­je­va da jed­nom pro­iz­ve­de i samô ne­stvar­no? Za­to se i va­ra­mo sve dok stre­pi­mo od kra­ja, ko­jeg ne­će bi­ti, jer ne­ma u če­mu da se po­tvr­di.)
Por­no je pro­gra­mi­ra­no, plom­bi­ra­no, ta­ko da se ono tu vi­še ni­šta ne pi­ta. Neo­p­te­re­će­na ti­me ka­ko da stvo­ri za­plet, por­no­gra­fi­ja se po­na­ša in­di­fe­rent­no pre­ma is­ho­du, okru­že­nju, mi­šlje­nju, kri­ti­ci... Pum­pa­ju­ći se do mak­si­mu­ma, od­sa­da uzi­ma na se­be kon­tra efe­kat: da, ovo dje­lu­je stvar­no, usa­vr­še­no do pri­rod­no­sti ko­ja vi­še ne­ma šta sa­kri­ti pred so­bom. I ta­ko nam por­no zvije­zde go­vo­re o bi­zni­su i po­ro­di­ci, o krat­koj ka­ri­je­ri, iz­di­zaj­ni­ra­ne da otu­pe sva­ki na­gon, dok na sce­ni pro­pa­gi­ra­ju po­li­ti­ku ko­ju ni­je mo­gu­će po­re­ći.

Por­no­gra­fi­ja bez sek­sa ko­ji je po­bje­gao u por­no­gra­fi­ju wor­ko­ut-a, vo­ća, aero­bi­ka...